Како идентификовати Zelena pupavka

Да бисте правилно идентификовали Zelena pupavka (Amanita phalloides), проверите сваку од ових особина по реду. Погрешна идентификација је најчешћи узрок тровања печуркама, зато увек поредите са више извора.

Идентификација корак по корак

1. 1

   Капа

   Облик, боја, текстура површине и пречник.

   Klobuk je prečnika 5-15 cm, u početku zvonast, kasnije raširen do skoro ravan, često sa blagim ispupčenjem u centru. Boja varira od maslinasto zelene, žućkasto zelene, do braonkasto zelene, ponekad sa beličastim ili žućkastim nijansama. Površina je glatka, sjajna, lepljiva po vlažnom vremenu, a suva po suvom. Često ima radijalno raspoređene tamnije vlakna. Retko, mogu se naći beli ostaci vela na klobuku, ali su često odsutni.

2. 2

   Листићи

   Везивање за дршку, боја и размак.

   Listići su gusti, slobodni, beli, ponekad sa blagim žućkastim odsjajem. Ne menjaju boju na dodir ili starenjem.

3. 3

   Дршка

   Дужина, облик, површина и евентуални прстен.

   Drška je visoka 5-15 cm, prečnika 1-2 cm, cilindrična, puna u mladosti, kasnije šupljikava. Boja je beličasta do žućkasta, često sa maslinasto-zelenkastim šarama (cik-cak uzorak). U gornjem delu drške nalazi se opnast, viseći, beli prsten, često sa prugama na gornjoj strani. U osnovi drške nalazi se velika, vrećasta, bela volva, koja je često delimično ukopana u zemlju. Volva je ključna identifikaciona karakteristika.

4. 4

   Месо

   Боја, текстура и реакција при резу.

   Meso je belo, nepromenljivo na preseku, relativno tanko. Miris je u početku blag, prijatan, kasnije postaje slatkast, neprijatan, sličan sirovom krompiru ili ruži. Ukus je blag, što je izuzetno opasno.

5. 5

   Плодоносно тело

   Општи образац раста.

   Plodno telo je tipično za rod Amanita, sa klobukom, listićima, drškom, prstenom i volvom. Mlada gljiva je jajolikog oblika, potpuno obavijena belim univerzalnim velom, koji se kasnije cepa i ostavlja volvu u osnovi drške i ponekad krpice na klobuku.

6. 6

   Станиште

   Где и на ком супстрату расте.

   Raste pojedinačno ili u manjim grupama, u listopadnim i mešovitim šumama, ređe u četinarskim. Preferira kisela i neutralna zemljišta. Formira mikoriznu simbiozu sa raznim vrstama drveća, najčešće hrastom, bukvom, kestenom, leskom, ali i sa borom i smrčom.

Кључне чињенице

Површина шешира

Glatka, sjajna, lepljiva po vlažnom vremenu.

Облик раста

Pojedinačno ili u manjim grupama.

Отисак спора

Bela.

Боја тела

Klobuk maslinasto-zelen, žućkasto-zelen, braonkasto-zelen; drška beličasta do žućkasta sa zelenkastim šarama.

Мирис

U početku blag, kasnije slatkast, neprijatan.

Промена боје при резу

Ne menja boju.

Висина

Drška 5-15 cm.

Пречник капе

Klobuk 5-15 cm.

Особине плодоносног тела

• Везивање листова: Slobodni.
• Облик дршке: Cilindrična, sa zadebljanom bazom (volvom).
• Површина дршке: Beličasta do žućkasta, često sa maslinasto-zelenkastim šarama (cik-cak uzorak).
• Прстен: Opnast, viseći, beli, često prugast na gornjoj strani.
• Пресек дршке: Puna u mladosti, kasnije šupljikava.

Истражите Zelena pupavka