Zelena pupavka

Опис

Amanita phalloides, poznata kao zelena pupavka ili smrtonosna kapuljača, je izuzetno otrovna gljiva odgovorna za veliku većinu fatalnih trovanja gljivama širom sveta. Pripada rodu Amanita, koji uključuje neke od najotrovnijih gljiva, ali i neke jestive vrste. Njena toksičnost potiče od amatoksinâ, cikličnih peptida koji oštećuju jetru i bubrege, često sa fatalnim ishodom ako se ne leči na vreme. Uprkos svojoj smrtonosnoj prirodi, zelena pupavka ima relativno blag ukus i miris, što je čini još opasnijom jer žrtve često ne primete da su konzumirale otrovnu gljivu dok simptomi ne postanu ozbiljni. Morfološki je karakteristična, ali se lako može zameniti sa nekim jestivim vrstama, posebno kada je mlada.

Како идентификовати

Капа

Klobuk je prečnika 5-15 cm, u početku zvonast, kasnije raširen do skoro ravan, često sa blagim ispupčenjem u centru. Boja varira od maslinasto zelene, žućkasto zelene, do braonkasto zelene, ponekad sa beličastim ili žućkastim nijansama. Površina je glatka, sjajna, lepljiva po vlažnom vremenu, a suva po suvom. Često ima radijalno raspoređene tamnije vlakna. Retko, mogu se naći beli ostaci vela na klobuku, ali su često odsutni.

Листићи

Listići su gusti, slobodni, beli, ponekad sa blagim žućkastim odsjajem. Ne menjaju boju na dodir ili starenjem.

Дршка

Drška je visoka 5-15 cm, prečnika 1-2 cm, cilindrična, puna u mladosti, kasnije šupljikava. Boja je beličasta do žućkasta, često sa maslinasto-zelenkastim šarama (cik-cak uzorak). U gornjem delu drške nalazi se opnast, viseći, beli prsten, često sa prugama na gornjoj strani. U osnovi drške nalazi se velika, vrećasta, bela volva, koja je često delimično ukopana u zemlju. Volva je ključna identifikaciona karakteristika.

Месо

Meso je belo, nepromenljivo na preseku, relativno tanko. Miris je u početku blag, prijatan, kasnije postaje slatkast, neprijatan, sličan sirovom krompiru ili ruži. Ukus je blag, što je izuzetno opasno.

Плодоносно тело

Plodno telo je tipično za rod Amanita, sa klobukom, listićima, drškom, prstenom i volvom. Mlada gljiva je jajolikog oblika, potpuno obavijena belim univerzalnim velom, koji se kasnije cepa i ostavlja volvu u osnovi drške i ponekad krpice na klobuku.

Станиште

Raste pojedinačno ili u manjim grupama, u listopadnim i mešovitim šumama, ređe u četinarskim. Preferira kisela i neutralna zemljišta. Formira mikoriznu simbiozu sa raznim vrstama drveća, najčešće hrastom, bukvom, kestenom, leskom, ali i sa borom i smrčom.

Кључне чињенице

• Површина шешира: Glatka, sjajna, lepljiva po vlažnom vremenu.
• Облик раста: Pojedinačno ili u manjim grupama.
• Отисак спора: Bela.
• Боја тела: Klobuk maslinasto-zelen, žućkasto-zelen, braonkasto-zelen; drška beličasta do žućkasta sa zelenkastim šarama.
• Мирис: U početku blag, kasnije slatkast, neprijatan.
• Промена боје при резу: Ne menja boju.
• Висина: Drška 5-15 cm.
• Пречник капе: Klobuk 5-15 cm.
• Начин исхране: Mikorizna simbioza sa drvećem.

Брза провера

• Мирис: U početku blag, kasnije slatkast, neprijatan, sličan sirovom krompiru ili ruži.
• Плодоношење: Leto do kasne jeseni (jul-novembar), sa vrhuncem u avgustu i septembru.
• Супстрат: Zemlja, u mikorizi sa listopadnim i ređe četinarskim drvećem.

Где наћи

Савети за проналажење

Сличне врсте

Научна класификација

Тип

Basidiomycota

Класа

Agaricomycetes

Ред

Agaricales

Породица

Amanitaceae

Род

Amanita

Истражите Zelena pupavka