Narandžasti brezov ded

Опис

Narandžasti brezov ded (Leccinum versipelle) je cenjena jestiva gljiva iz roda Leccinum, karakteristična po svojoj jarko narandžastoj do crvenkastoj kapi i izraženim crnim ljuspicama na dršci. Raste isključivo u mikoriznoj simbiozi sa brezama, što je ključna karakteristika za njeno prepoznavanje. Meso joj je belo, ali pri preseku ili oštećenju menja boju, obično u sivo-ljubičastu, a zatim u crnu, što je takođe važan identifikacioni znak. Smatra se jednom od najkvalitetnijih gljiva iz roda Leccinum.

Како идентификовати

Капа

Klobuk je prečnika 5-20 cm, ponekad i do 30 cm. U mladosti je poluloptast, kasnije konveksan do jastučast. Boja varira od jarko narandžaste, preko narandžasto-crvene do ciglasto-crvene. Površina je suva, baršunasta, često blago ispucala kod starijih primeraka. Kožica klobuka je obično prebačena preko ivice klobuka, što je karakteristična osobina.

Листићи

Umesto listića, ima cevčice. Cevčice su duge, uske, slobodne, u mladosti beličaste, kasnije žućkaste do maslinasto-sive. Pore su sitne, okrugle, iste boje kao cevčice, pri pritisku ne menjaju boju ili blago posive.

Дршка

Drška je visoka 8-20 cm, debljine 2-5 cm. Čvrsta je, valjkasta, često zadebljana pri dnu. Boja je beličasta do krem, prekrivena gustim, izraženim crnim ljuspicama (skulama) koje su u mladosti beličaste, a starenjem postaju tamnije, crne. Ove ljuspice su ključna karakteristika za razlikovanje od drugih vrsta Leccinum. Pri dnu drške meso često poprima plavičasto-zelenkastu nijansu.

Месо

Meso je debelo, čvrsto u mladosti, kasnije mekše. Belo je, ali pri preseku brzo menja boju u sivo-ljubičastu, zatim u tamno sivu do crnu. U dršci je često vlaknasto. Miris je blag, prijatan, ukus takođe blag i prijatan.

Плодоносно тело

Plodno telo je tipično za vrganje, sa klobukom, cevčicama i drškom. Meso je belo, ali menja boju pri preseku.

Станиште

Raste isključivo u mikoriznoj simbiozi sa brezama (Betula spp.), pojedinačno ili u manjim grupama. Preferira svetle, vlažne šume, ivice šuma i proplanke. Česta je vrsta u severnim umerenim zonama.

Кључне чињенице

• Површина шешира: Suva, baršunasta, često blago ispucala
• Облик раста: Pojedinačno ili u manjim grupama
• Отисак спора: Žućkasto-smeđa do maslinasto-smeđa
• Боја тела: Klobuk narandžast do crvenkast, drška beličasta sa crnim ljuspicama
• Мирис: Blag, prijatan
• Промена боје при резу: Belo meso koje menja boju u sivo-ljubičastu, zatim tamno sivu do crnu
• Висина: 8-20 cm
• Пречник капе: 5-20 cm
• Начин исхране: Mikorizno (sa brezama)

Брза провера

• Мирис: Blag, prijatan
• Плодоношење: Leto do kasne jeseni
• Супстрат: Zemlja, u mikorizi sa brezama

Где наћи

Савети за проналажење

Сличне врсте

Научна класификација

Тип

Basidiomycota

Класа

Agaricomycetes

Ред

Boletales

Породица

Boletaceae

Род

Leccinum

Информације о чувању

• Макс температура: 4°C
• Време замрзавања: 6-12 meseci
• Мин температура: 0°C
• Хлађење: 3-5 dana

Како очистити

Očistite gljive četkicom ili vlažnom krpom od zemlje i lišća. Izbegavajte pranje pod mlazom vode, jer gljive upijaju vodu i postaju vodenaste. Odsecite oštećene delove i delove napadnute insektima. Drška je često tvrda i vlaknasta, pa se preporučuje da se koristi samo klobuk ili da se drška iseče na sitne komade i duže kuva.

Истражите Narandžasti brezov ded