Muhara

Опис

Muhara (Amanita muscaria) je jedna od najprepoznatljivijih i najslikovitijih gljiva na svetu, poznata po svom jarko crvenom klobuku sa belim tačkama. Iako je vizuelno privlačna, ona je otrovna i psihoaktivna gljiva. Pripada rodu Amanita, koji uključuje neke od najsmrtonosnijih gljiva, ali i neke jestive vrste. Muhara je mikorizna gljiva, što znači da živi u simbiotskoj vezi sa korenjem drveća, razmenjujući hranljive materije. Njena uloga u ekosistemu je značajna, pomažući drveću da apsorbuje vodu i minerale. Uprkos svojoj toksičnosti, ima dugu istoriju upotrebe u šamanskim i religijskim obredima u različitim kulturama, posebno u Sibiru i delovima Evrope, zbog svojih psihoaktivnih svojstava. Međutim, konzumacija bez odgovarajuće obrade je opasna i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Како идентификовати

Капа

Klobuk je prečnika 5-20 cm, u početku loptast, zatim konveksan, a na kraju ravan. Boja je jarko crvena do narandžasto-crvena, ponekad žuta (kod varijeteta Amanita muscaria var. guessowii ili Amanita muscaria var. formosa). Površina je sjajna, lepljiva kada je vlažna, prekrivena belim, bradavičastim ostacima vela (krpicama) koje se lako skidaju. Ivica klobuka je blago narebrana kod starijih primeraka.

Листићи

Listići su beli, gusti, slobodni, meki i široki. Kod mladih primeraka su prekriveni belim parcijalnim velom koji kasnije formira prsten na dršci.

Дршка

Drška je visoka 5-20 cm i debela 1-3 cm, cilindrična, bela, čvrsta, puna kod mladih, a šuplja kod starijih primeraka. U gornjem delu ima veliki, viseći, beli prsten sa narebranim gornjim delom. Baza drške je zadebljana (lukovičasta) i obavijena belim, krpastim ostacima volve, koja je u početku bila potpuni ovoj mlade gljive.

Месо

Meso je belo, čvrsto, ne menja boju na preseku. Ispod kožice klobuka može biti blago žućkasto ili crvenkasto. Nema poseban miris ni ukus.

Плодоносно тело

Plodno telo muhare je upečatljivo i lako prepoznatljivo. Mlada gljiva je loptastog oblika, potpuno obavijena belim ovojem. Kako raste, ovoj puca, ostavljajući karakteristične bele krpice (ostatke vela) na klobuku i volvu u osnovi drške. Boja klobuka varira od jarko crvene do narandžasto-crvene, a ponekad i žute, zavisno od varijeteta i staništa. Listići su beli, gusti i slobodni. Drška je bela, cilindrična, sa karakterističnim visećim prstenom i zadebljanom bazom koja je obavijena volvom.

Станиште

Muhara je mikorizna gljiva koja raste u simbiotskoj vezi sa korenjem četinarskog i lišćarskog drveća, najčešće sa brezom (Betula), borom (Pinus), smrčom (Picea) i hrastom (Quercus). Preferira kisela zemljišta. Raste pojedinačno ili u manjim grupama.

Кључне чињенице

• Површина шешира: Sjajna, lepljiva kada je vlažna, prekrivena belim krpicama
• Облик раста: Pojedinačno ili u manjim grupama
• Отисак спора: Bela
• Боја тела: Klobuk jarko crven do narandžasto-crven, drška i listići beli
• Мирис: Blag, nekarakterističan
• Промена боје при резу: Ne menja boju
• Висина: 5-20 cm
• Пречник капе: 5-20 cm
• Начин исхране: Mikorizna

Брза провера

• Мирис: Blag, nekarakterističan
• Плодоношење: Od kasnog leta do kasne jeseni (avgust-novembar)
• Супстрат: Zemlja, u mikoriznoj vezi sa korenjem četinarskog i lišćarskog drveća

Где наћи

Савети за проналажење

Сличне врсте

Научна класификација

Тип

Basidiomycota

Класа

Agaricomycetes

Ред

Agaricales

Породица

Amanitaceae

Род

Amanita

Истражите Muhara